Премијер Србије Александар Вучић за "Блиц" о томе шта грађани могу да очекују од Владе Србије у 2015. години.

Биће боље. Морамо мало да се стрпимо и више да радимо. Биће боље. Све ово радимо да би нам већ на крају ове године било боље, а следеће ће бити још боље...

* Ово су поруке које стално слушамо од Вас. Али може ли конкретно - шта треба да урадимо да би просечна плата била већа за 100 евра?

- Да радимо више и да зарадимо тај новац. Извињавам се што се никоме не улагујем дајући најтачнији и најнепопуларнији одговор на то питање. Хајде да променимо питање овако: шта треба да урадимо да плата у Србији порасте на 500 евра? На 800 евра, хиљаду? Ово о чему ви причате је нешто што се доста лако решавало јер је, у суштини, подразумевало одговорност. Нешто продате, нешто слажете, потрошите нешто што немате и ето вам већих плата за 100 евра. А да престанемо мало да се задовољавамо малим. До тих решења стиже се лако лаким триковима, који су по правилу погрешни. Циљ је да Србија расте, да се развија, да јача, а не да играмо на ситно, да крпимо. И докле крпљење траје? До нових избора, на којима неко обећа веће плате за 100 евра и победи. И онда смо опет у ситуацији коју смо и ми затекли када смо формирали власт. Све покрадено, развучено, потрошено. Због чега? Због 100 евра? Е, то морамо да променимо. И почели смо да мењамо. Чак и они најзлонамернији виде да се ствари мењају. Виде и да је ово влада која има циљ и план. Не план „ево 100 евра“, већ план озбиљне, уређене и јаке државе у којој ће људи моћи да зараде и цифре о којима сам причао. Да зараде, молим да обратите пажњу на ту реч, а не да добију. Мој посао је и то. Да спречим да се од Србије више узима, да се добија, да она нешто дели и даје, али и да омогућим да се у Србији зарађује. Колико год ко може.

* Када ће се то догодити?

- Колико нам времена треба да се променимо? То је одговор на ваше питање. И могу да вам кажем, бар када је реч о држави и Влади, ми се мењамо брзо. И ми ћемо баш зато све наше задатке да испунимо на време. То је мој посао, за то сам одговоран. Оно што не знам јесте управо то: када ћемо сви престати да се надамо чудима од 100 евра. И када ће сваки грађанин ове земље пробати да узме своју судбину у своје руке. Да сам буде одговоран за то колико ће радити и зарадити, а не нека било која влада. То је кључно питање данас. Лична одговорност. Одговорност за живот, здравље, рад...

* А шта је посао Владе?

- Влада је сервис, неко ко мора да омогући услове у којима може да се ради. Зато оволико јурцамо за инвестицијама, зато журимо са изградњом путева, зато смо навалили да реиндустријализујемо земљу. Да бисмо људима дали могућност да раде. И ако сам у нешто сигуран, то је да ћемо успети. И то у роковима о којима увелико говорим, а говорим о неком напретку ове године и о бољитку у 2016. Међутим, људи морају да знају да говорим о опоравку државе, о напретку, јачању економије, а то је нешто што нико од нас не мора да чека. Може се и данас у Србији радити и зарадити. И данас некоме може да буде боље ако се потруди. Морамо да престанемо да чекамо! У томе је кључ. Доста је чекања државе да нам она све реши, од посла до добитка на лотоу. Неће! Мој пријатељ амбасадор Кирби недавно је рекао како у Америци уопште не верују у владу. Верују у себе. Па зашто и ми не бисмо почели тако да размишљамо? Да верујемо у себе.

* Смањили сте плате и пензије, а кажете биће боље. Шта мислите, како људи реагују?

- На моју жалост, урадио сам нешто што је тешко и непопуларно, али мислим да то прави разлику између државника и политичких демагога. Људи нису срећни јер што би они били криви за очајно стање наших јавних фи нансија? Многи од њих већ реагују и то можете дневно да пратите. Лично, најтеже ми је, без претварања, због пензионера. Они више не могу да раде и да зараде, они троше оно што су поштено стекли. И ни на који начин нису криви за то што је неко потрошио државне паре, што нас је задужио и довео у ситуацију да морамо да смањујемо нешто што је иначе мало. И баш зато морамо да журимо, морамо што пре да опоравимо привреду јер само та Србија ће моћи да им да оно што су заслужили - спокојну старост. Пензионерима сам посебно захвалан јер они боље од осталих разумеју државу и имају поверења у нас. Друга прича је јавни сектор, лекари, професори и многи узорни службеници. Али они, за разлику од пензионера, имају своју личну шансу. И кроз развој целе државе, и кроз лични ангажман. Србији су потребни приватници. Предузетници који ће своју срећу пробати сами да створе, уз помоћ државе која им омогућава лакше пословање, лакшу наплату, бољу инфраструктуру. И ове мере имају тај циљ. Да људе којима је у државној служби мало покрену да пробају нешто сами. И да схвате да то није немогуће. Када би вама смањили плату, зар не бисте пробали да нађете новине у којима можете више да зарадите или да покренете сопствене новине? То треба да постане нормално и тада ће нам заиста бити боље.

* Због мањих плата штрајкују наставници, лекари су најавили протесте. Каква је Ваша порука њима?

- Радим поштено, одговорно, радим много и радим добре ствари за Србију. То кажу сви стручни људи из иностранства, а признања у земљи стизаће за 10 и 20 година. Или можда неће никада. Али Србија ће бити успешна и модерна земља. Нисам ни очекивао ништа друго сем протеста и противљења када сам најавио и донео мере. А за све имам исту поруку. Србија нема више да вам да! Нема „дај 100 евра“, нити ће такве политике бити. И не зато што нам је каса пљачкана и опљачкана, него зато што 100 евра није решење. Једино решење је да подигнемо Србију, да покренемо привреду, доведемо инвеститоре, отворимо нова радна места. И морамо то да урадимо у овим заиста мизерним условима за сваког државног службеника. Ако не урадимо, сутра неће бити ни државе ни службеника.

* Потенцирате промену навика код наших људи. Поштено, верујете ли да ћете успети у томе?

- Хоћу. Зато што сам тврдоглав и увек истерам шта наумим. Верујем у наше људе ништа мање него што они верују у мене. Можемо ми све, такав смо народ.

* Шта је пет најважнијих ствари које ћете урадити у 2015?

- Кључна реч ове године је одговорност. Ако успем да људима објасним да морају да буду одговорни, урадићу најважнију ствар, из које произилазе све остале. Одговорност је та која гради путеве, искорењује корупцију, доводи инвестиције, отвара радна места, штеди државни новац, наплаћује порез... Она подразумева рад, а рад доноси резултат. Пет речи које су уз одговорност најважније јесу рад, рад, рад, рад и рад.

* Који је најбољи, а који најлошији сценарио по Србију?

- Плаши ме само оно што не можемо сами да решимо. И зато је најбољи сценарио да се бавимо стварима које сами можемо. Када су нас погодиле поплаве, решили смо. Решавамо дугове, минусе које смо затекли, недостатак инвестиција, посла, путева... Ниједног од тих задатака се не бојим. Бојим се онога на шта не могу да утичем, а то су односи великих у свету. Бојим се да због тих односа сви можемо да трпимо. А ти односи су данас на некој врсти историјског минимума. Брине ме колико ће и како тај сукоб ескалирати.

* Када да очекујемо реконструкцију Владе и које министре ћете сменити?

- Желим успешну, уређену и пристојну земљу, а не да смењујем министре, тако да је питање погрешно. Ништа лично. Министри су део тима који игра можда и најважнију утакмицу у историји Србије. И не смемо ни да размишљамо о поразу, морамо да победимо. И зато ћу радити оно што ради сваки тренер да би победио. Жеравица није водио Славнића у Љубљану, Пешић је у Инидијанаполису избацио Радмановића, Ђорђевића, Мицова... И верујте ми, не зато што су желели или имали нешто против тих играча. Не, него да би победили. И то је све што сада треба рећи. Када буде време, могуће је да ћу неког играча и променити. Да бисмо сви заједно победили.

* Војводина је једини простор који нисте успели да освојите.

- Нисам ја Атила Хан па да идем около и да освајам. На челу сам партије, а не војске. А партије учествују на изборима, а не ратују. Друго је питање Војводине. Зашто неко ко зна да му је подршка на ивици цензуса инсистира на свом опстанку на власти? Они су изгледа освојили Војводину, прогласили је за своју, па би сада због те своје власти и кобајаги приватне својине још и да ратују. Не разумем чему приче о улици сваки пут када их неко пита колику подршку имају и када им помене изборе као једноставно и нормално решење. И жао ми је што у Војводини имамо власт која се плаши нормалних решења, већ тежи улици и освајањима. То није добро за Војводину и за људе који тамо живе.

* Колико проблема имате да задовољите апетите страначких колега?

- С некима имам проблема, с некима немам. Зато што сам им на време објаснио да могу са мном само ако им Србија буде важнија од било ког личног интереса. И зато што знају шта су консеквенце другачијег понашања.

* Шта Вас чека 9. фебруара на наставку разговора Београда и Приштине?

- Наставак посла, без обзира на то колико он није пријатан. На дневном реду су наши интереси, живот наших сународника на Косову, као и даљи наставак нечега што је за Србију једини начин решавања сваког проблема. Дакле, дијалог. И то мора да се ради чак и када вам је од тога мука.

* Поштено, хоћемо ли морати да признамо Косово ако желимо да постанемо чланица ЕУ?

- Ми смо признали живот на Косову и мислим да више од тога нико и не треба да нам тражи. Омогућили смо, дијалогом и низом решења, да људи тамо нормално живе, да се крећу, раде, и то независно од политичких односа. Независно и од тога да ли је нека земља Косово признала или није. И то је та наша црвена линија преко које нећемо ићи. Живите, радите, путујте, тргујте, учите... и нико вам у томе неће сметати, чак ћемо помоћи. Међутим, терати суверену државу да призна насилно отцепљење територије, мислим да је то данас доста тешко објаснити и себи и другима. Како год, нико нам званично ништа слично није тражио. Самим тим, сваки покушај да се одговори на то питање пре него што је постављено само би нас отерао у непотребну параноју. А нама је и за Косово и за све остало потребна хладна глава. На вруће срце смо га већ неколико пута изгубили.

* Имате ли утисак да је борба против корупције стала?

- Да је стала, Ви бисте данас разговарали с премијером кога је поставио неки тајкун. Борба није стала и неће стати. Србију смо вратили грађанима, отели је од разбојника и сада нема назад. То је одговорност ове државе, њен посао, и она ће га урадити. Нећу сада да причам о чудним случајевима на судовима, решићемо и то. Правосуђе мора да буде и биће главни стуб борбе против корупције.

* Како је могуће да повлачите непопуларне мере а да Вам не опада популарност, тј. да не расте популарност опозицији?

- У томе што се не бавим популарношћу, него мерама. Не занима ме да ли сам популаран. Занима ме шта ћу стварно урадити. И свима који данас причају како није тачно то што причам могу да поставим питање: зашто ви то нисте радили када сте били на мом месту?

* Зашто кријете свој приватни живот када је свуда у свету то саставни део живота политичара?

- Зато што свуда у свету не бију премијеровог брата, нити му развлаче децу по таблоидима. И зато што после тога ја себи не могу да опростим што сам их довео у ту ситуацију. То је разлог. Уз онај да сам овде због посла, а не због друштвеног живота. Друштвени живот и немам јер немам времена за то, нити ме је то икада занимало.

ШТА ОД ВЛАДЕ МОГУ ДА ОЧЕКУЈУ 2015.

Бизнисмени, приватници:

Све што очекује и од себе. Ово треба да буде предузетничка држава и радићемо на томе да то и постане.

Директори јавних предузећа:

Све што од себе никако не очекује. Ово ће бити и држава јавних предузећа уколико она буду успешна и ефикасна, а они неће бити директори ако та предузећа не буду радила као приватна - на резултат.

Наставници:

Поштовање које је имао Коста Вујић. Немамо пуно да им дамо, али то имамо. Да буду господа професори.

Полицајци:

Сваку помоћ у помагању другима. Услове који ће им вратити самопоштовање. Поштовање већ имају.

Лекари:

Исто што и полицајци. И огромну захвалност за сваки тежак дан.

Судије:

Државу у којој ће владати сила права, а не право силе. И да сами у томе могу да нађу своје место.

Пензионери:

Да ћемо све урадити да њиховој деци и унуцима буде боље. И признање да јесмо криви. Требало је раније ово да почнемо.

Новинари:

Ако кажем ништа, да ли то значи да се мешам или да се не мешам. Појасните ми. Сваки одговор ћу подржати.

* Оља Бећковић је конкретно Вас оптужила да сте забранили „Утисак недеље“. Какав је ваш одговор, а да није онај да је то ствар власника приватне ТВ?

- А који одговор хоћете? То јесте ствар власника ТВ, баш као што је и ствар власника „Блица“ ко ће у „Блиц“ радити. А што не напишете да је Дуња Мијатовић обмањивала јавност када је говорила да сам нешто постављао или скидао с вашег сајта? Зашто нико од новинара никада није позвао тог власника ТВ и питао га о чему је реч и да ли сам му нешто бранио? Да ли је могуће да премијер Србије нешто забрани човеку који је Грк, који живи у Грчкој и има фирму у Грчкој, кога су у Србију довели људи из ДС? Или неки мисле да сам премијер Грчке, и то античке, пошто данас у Грчкој то не пролази. Или сам људима са „N1“, где је то причала, забранио да је позову да емисију ради код њих? А они су, колико знам, Американци. И шта сада? Претио сам им нешто? У Америци? Знате шта, велике теорије завере по правилу падају на простим питањима. Само што овде нико та питања не поставља.

* Више не можете порицати да између Вас и председника Томислава Николића нема добре сарадње. Имамо изненадне иницијативе Николића за Косово, он критикује ваше министре, сад потеже и контролу служби безбедности. Поштено, шта мислите о председнику и колико вам проблема прави?

- Да је тачно то што медији пишу, и то последњих десетак година о свађама Томе Николића и мене, неко би од нас двојице одавно био политички мртав. Зато, хајде да се мало уозбиљимо када говоримо о озбиљним темама. Николић је председник, а ја премијер државе којој је, пре свега, потребна стабилност да би обавила огромне пред њом. Ми представљамо институције које баш ту стабилност обезбеде и, верујте ми, понашамо се у складу с тим. Зато друго било неозбиљно не за нас, него за Србију, њен углед разговарамо, слажемо се, неки пут се и не слажемо, расправљамо договарамо, убеђујемо... али никад као Тома и Александар, представници институција којима је дужност да им интерес буде изнад свега, што може и да личи на лично. И тако ће и остати. Узгред, као Тома и Александар ми смо пријатељи. Искрени.

* Шта бисте данас рекли о Шешељу, а шта онима који су га пустили из Хага?

- Све сам већ рекао и исто бих поновио кад год да ме питате. Његова политика је политика прошлости иако је лично неупоредиво образованији од осталих опозиционих лидера. Када држите некога без пресуде 10 година у затвору, ви се бавите политиком, а не правдом. И исто радите када га одједном без најаве и образложења пустите. И исто када после најављујете да ћете од Србије тражити да га врати. Само што ти који то раде нису рачунали на једну ствар: ми у Србији нећемо том и таквом политиком да се бавимо. А њему и даље желим добро здравље, и то је све.