Да ме је председник Владе оставио на цедилу током протеста адвоката, ја сигурно више не бих био на овом месту. Само Александар Вучић одлучује о томе да ли ћу бити министар, јер нисам овде дошао због сопствене жеље за функцијом или фотељом, констатовао је министар правде Никола Селаковић у првом интервјуу после прекида штрајка адвоката. Министар је говорио о последицама тог протеста на српско правосуђе, статусу судија и тужилаца, судбини капетана Драгана, али и открио кога сматра највећим правником, зашто Србија мора да буде окренута и Русији и ЕУ

Српско правосуђе је систем који и даље има све оне проблеме које је имало и пре штрајка. Било је стагнације у протекла четири месеча и нико не може да каже да је та стагнација била добра, али оно што је битно јесте да су проблеми који су изазвани тим штрајком превазиђени и да морамо да наставимо да радимо с циљем да правосуђе променимо и доведемо га на ниво који грађани Србије заслужују. И у које ће грађани имати поверења, а Србију подићи на много виши ниво када су у питању владавина права и правна сигурност, поручио је у интервјуу за Недељник министар правде Никола Селаковић, оцењујући стање у правосуђу после протеста адвоката.

* Можете ли да процените колика је штета од тог штрајка и колико ће времена бити потребно да се правосудни систем врати у нормалне токове?

- Тешко може та штета да се измери. Можемо само да констатујемо да је нанета велика штета и да је немерљива. Није та штета само због процеса који нису одржани, него је много шира, али је кључно да се штета такве врсте правосуђу више не понови. То је четири месеца пропуштених прилика, али је добро што смо на крају до компромисног решења дошли разговарајући за столом.

* Премијер Вучић је поручио да вас неће сменити, зато што ваш одлазак тражи Мишковић. Да ли сте можда у неком тренутку помислили да поднесете оставку? И јесте ли задовољни како вас је премијер заштитио током штрајка, пошто је било констатација неких аналитичара да вас је у та четири месеца донекле оставио на цедилу?

- Да је истина ово последње што сте ме питали, ја више сигурно не бих био на овом тнесту. Премијер је познат по томе да је спреман да стане иза сваког свог човека и члана Владе, и да нам укаже када погрешимо и када урадимо нешто супротно од онога како нас је он усмеравао. Што се тиче оставке, ја сам на министарско место дошао на предлог Александра Вучића, као човек у којег је он исказао велико и јако поверење. До оног тренутка докле он буде имао то поверење и веровао да могу да излазим у сусрет изазовима - бићу министар. Овде нисам дошао због сопствене жеље за функцијом или фотељом. Дошао сам зато што сам у СНС и Вучићу препознао снагу која после неколико деценија ретроградне путање Србије на свим пољима може да допринесе позитивним променама у држави.

* А ко ће бити министар правде одлучује Народна скупштина на предлог председника владе. И нико други. Стиче се утисак да вам више није битно да ли је тај протест адвоката био исполитизован од опозиције?

- Битно је да је процес обуставе рада адвоката прекинут и да се правосуђе враћа у уобичајене токове. И да се проблеми који постоје између адвокатуре и Министарства убудуће решавају на цивилизован начин, како је то требало решавати и неколико година пре овог протеста, јер да је тако рађено овог штрајка сигурно не би ни било.

* Адвокати су дигли глас против нотара. Део јавности такође није с одушевљењем прихватио ову нову институцију у Србији, првенствено због високих такси које ће грађани убудуће морати да плаћају јавним бележницима. Какав је ваш став о томе, и да ли су заиста примерене те њихове месечне зараде, које ће наводно износити десетине хиљада евра, посебно у овим тешким економским приликама?

- Неколико пута у последња четири месеца био сам у Скупштини и један или више опозиционих посланика изашао је с тезом да постоји нотар који је за месец дана зарадио 180.000 евра. На моје стално инистирање да се каже о коме је реч, нисам добио име, ни ја ни посланици, који су упорно постављали то питање. Да ли постоје нотари који остварују неуобичајено више приходе у односу на српско друштво? Свакако да постоје, као што постоје и адвокати. Да ли су то сви нотари? Нису. Увек можете да се обратите Пореској управи и затражите податке о њиховим приходима. То је једна од првих правосудних професија о којој можете да добијете те податке. И то је добро, јер је све транспарентно. Именовањем већег броја нотара, много тога ће бити промењено.

* А јесте ли чули за опаске политичких опонената да су готово сви нотари дошли на те позиције, јер су блиски СНС?

- То је толико паушална оптужба. Још ништа аргументовано нисам чуо о томе. Убедљиву већину, заправо од 94 постављена бележника, више од 90, до часа њиховог именовања никад нисам ни видео.

* Судије и тужиоци су због протеста адвоката некако пали у други план. Какав је њихов положај? Страхујете ли можда од неког њиховог незадовољства?

- Судије и тужиоеи су у последњих неколико година, а нарочито 2010. имали велике разлоге да буду жестоко незадовољни. Највећи разлог био је начин на који је урађен општи избор илл реизбор. Тада је близу трећине но силаца правосудних функција једним потезом пера преко ноћи остало на улици. И касније је читав тај избор пао пред Уставним судом, а од релевантних европских инстутуција проглашен у најмању руку за скандалозан. свако ко је незадовољан мора то да искаже пред институцијама система и да пружи аргументе. Нажалост, онај ко је највише незадовољан правосуђем - јесте грађанин. И то незадовољство траје годинама и мери се потпуним одсуством поверења у правосуђе. Ако погледамо који су разлози за то - питате судију даће вам један разлог, тужиоци други, адвокати трећи, а професионалци у Министарству правде четврти. И увек је истина ту негде.

* А шта је ваша истина за тако ниско поверење у правосуђе?

- Да ли је један од разлога у мањку уставних гаранција за независност судства, дакле, када говоримо о начину избора судија? Сигурно да јесте. Да ли је један од разлога у мањку континуиране стручне едукације и припреме судија за примену одређених врста прописа? Вероватно да јесте. Да ли је један од разлога лоша инфраструктурна судства и опремљености зграда? Вероватно да јесте. Али као човек који се налази на челу Министарства од половине 2012. могу да тврдим да смо у границама могућег предузимали готово највише. И ако погледате стање у коме је систем затечен и у коме се данас налази - постоје заиста светли примери где је нешто урађено. У овом тренутку када све те прлмере ставите на једно место у односу на количину проблема која је пред нама - чини се то заиста малим. Али правосуђе је систем у коме не можете да промените стварл преко ноћи. Одговорно тврдим, да није било тог лошег избора и реизбора судија 2010. ми бисмо данас у правосуђу осећали резултате министровања др Владана Батића. Правосуђе вам је као систем образовања. Оно што учините данас, ефекте ћете видети кроз осам или 12 година. Ефекте мога рада видећете тек када не будем више министар правде. Наравно, тада се нико тога неће сећати, али сам уверен да ће грађани у стручности, ажурности или у професионалној спремности судија и јавних тужилаца то итекако моћи да виде.

* Да ли је то та разлика између ваше и реформе правосуђа коју је спровела ДС? И зашто мислите да је ваша реформа боља?

- Најлакше је рећи реформа ДС и рефо рма СНС. Или Маловићклна и Селаковићева реформа. Нема ту ове или оне реформе. Имате реформски процес у којем се налази српско правосуђе од 2001. године. И у том процесу свако је имао неке своје грешке и неке своје добре потезе. Проблем настаје у ситуацији када је грешка са реизбором судија и тужилаца била толико огромна да ју је изузетно тешко поправити и санирати њене последице. Наш задатак је сада да стабилизујемо правосудни систем, да покушамо лаганим методама да га лечимо. Бритки и нагли потези нису добри, јер нас они доводе у стање какво је било 2010.

* Кад сте већ поменули Батића, ко је по вашој оцени био добар министар правде од 2000?

- Коначни суд увек дају грађани, а да је покојни др Батић као министар правде имао значајан број потеза који су били добри и да се то данас види - то је тачно. Можете увек да одете у зграду бившег Војног суда, која је данас зграда Специјалног суда и специјалних тужилаштава и сетићете се -то је урађено за време Владана Батића. Ако је неко побољшао материјалноправни статус судија и тужилаца, онда је то био Батић. То су ствари које остају, а да ли је било грешака и у његовом раду, па наравно, јер не постоји неко ко је био безгрешан.

* А ставове ког правника највише цените?

- С обзиром да сам стасао на Правном факултету у Београду и да сам по вокацији био и остао правни историчар, постоје људи који су били истински правници. Већина мојих колега би истакла Слободана Јовановића, Зивојлна Перића и Тому Живановића. Ја бих се ипак определио за правника који је не толико често помињан, али је један од највећих српских правника и најученијих људи. То је Валтазар Богишић, човек који је иза себе оставио ремек дело српског законодавства, јер је његов Општи имовински законик за Црну Гора свакако део наше правне историје и традиције.

* Европска унија у својим извештајима не пропушта прилику да изнесе критике на рачун српског правосуђа. Кад могу да се очекују неки помаци и да Брисел коначно саопшти да је задовољан?

- То је тачно, али кад упоредите извештаје ЕУ о свим државама које су стајале у реду за придружење видећете да је у свакој од тих држава најкритикованија област било правосуђе. Поглавља 23 и 24 за разлику од других држава, где су ова поглавља била последње отварана, код нас и у случају Црне Горе су она која треба прво отворити и последња затворити, јер се испоставило да је правосуђе ракрана сваког система. То не оправдава Србију, већ је не разликује од драгих који су тежили чланству.

*Још није познато када ће бити почети ти преговори с ЕУ и отворено поглавље о правосуђу?

- Немам никакву дилему да је главни предуслов ЕУ који се пред Србију поставља нормализација односа Београда и Приштине. Када би приступ који Влада Србије има у решавању тог проблема био много прихватљивији Бриселу него што је то данас, видели бисте да српско правосуђе не би било најкритикованија област у извештајима о нашем напретку, већ би се у доброј мери на многе ствари које данас знају да му се с правом спочитавају - прећуткивале. Према томе, ми ћемо учинити све што можемо да отварање тог поглавља више уопште не зависи од нас. Испунићемо све оно на шта смо се обавезали усвајајући и Стратегију и Акциони план и оне задатке које смо сами себе поставили, а које је ЕК подржала дајући сагласност на ова стратешка акта. И то морамо да испунимо не због ЕУ, него због себе. Што значи, отклонити сваки могући разлог да Србија буде кочница отварању преговора када је прича о правосуђу.

* Било је неких медијских написа да сте ближи Русији него Европској унији. Да ли је то тачно? И ако јесте, како онда ви решавате вечиту српску дилему - Москва или Брисел, пошто се ова влада определила за европски пут?

- На исти начин као што је Свети Сава решио ту дилему када су га питали да ли је Србија на Истоку или на Западу. Србија није ни на Истоку ни на Западу, него ће Западу увек бити Исток, а Истоку Запад, а своје право место ће наћи ако буде изнад Истока и Запада. Знам да то звучи сувише филозофски, али то је савршено тачно. Србија је увек својом душом била на Истоку, али када се у 19. веку опредељивао државни пут, када се утемељивало српско унутрашње уређење, Србија је своје узоре тражила на Западу. Писци српских устава су увек слати на Запад, али неодвојиви део српске културе јесте светосавско православље. То је оно што Србију чини специфичном. Као када одете у Високе Дечане и станете испред велелепног храма задужбине краља Стефана Дечанског и Цара Душана, споља видите западну базилику, али када уђете унутра дочека вас византијска духовност. То је Србија. И то је тешко променлти.

* Дакле, и Русија и ЕУ?

- А ко то може да убеди Србе да буду против Русије? Замислите Србе који су своју народну, краљевску династију знао да свргну с престола само зато што је комунизам владао у Русији. Да ли културна, верска, традиционална, словенска, језичка блискост с Русијом треба да постоји? Увек ће постојати. А да ли та политичка веза у државотворној мисли код Срба која нас вуче на Запад треба да постоји? Апсолутно, недвосмислено треба. И свако ко вам прича само о Русији или само о ЕУ - или није искрен или довољно не зна. Ко је то схватио вукао је добре потезе за Србију, а ко није - оставио је кобне последице по бројне генерације после себе. Зато је наша спољна политика таква да грађанима доносе стабилност, економски просперитет, а када то имате то је нешто што ће омогућити опстанак и наше културе. А то је за мене као појединца важна ствар. Србија ће сутра бити просперитетна, и политички и економски стабилна држава, али шта ће Нас то разликовати од осталих нација? Наравно - наша култура. Сетите се Черчила: Ако изгубимо културу, за шта ћемо онда да се боримо.

* Као министар правде јесте ли задовољни стањем у медијима? Оља Бећковић је у интервјуу Недељнику замерила што подаци из истрага цуре у јавност, односно у таболиде. Да ли је вама то некада засметало?

- И ја сам неко ко често замера што информације из истрага цуре у медије. И то није добро. И, ево, позивам сваког новинара да је не објави, него да пријави оног ко му је дао такву информацију. Али, нажалост то још нисмо видели у Србији. Надам се да ћемо ипак некада видети када новинари не буду вођени искључиво сензационализмом. У сваком случају оно што је до државе, она је је урадила много и у сагласју с ЕК донела нове законе који дефинишу функционисање медијске сцене у Србији. Јединствена смо држава по много чему, али и по томе да у нашим медијима можете читати најгнусније и најбизарније текстове о председнику владе или председнику државе.

*Каква је судбина Драгана Васиљковића, познатијег као капетан Драгана? Хоћете ли успети да спречите његово изручење Хрватској, односно да ли ће Аустралија услишити вашу молбу?

- Три пута сам се обраћао министру правде у Аустралији, добио одговор на последњи допис. Оно што јесте отежавајућа околност је то да Васиљковић није држављанин Србије, него Аустралије. Такође, лоби у Аустралији који се залаже за његово изручење Хрватској је изузетно јак. Моје мишљење јесте да њему треба омогућити правично и фер суђење и да је Србија у сваком тренутку спремна да обезбеди такво суђење.

* Шта мислите о новој председници Колинди Грабар Китаровић? И како коментаришете те њене иступе, посебно став да су Срби заправо Хрвати?

- Свако, а посебно онај ко добије подршку народа може да износи своје политичке ставове. О тим ставовима може да се расправља, све док не вређају другог. А кад почиње другог да вређа, то није добро. Свачију изборну вољу треба поштовати и поборник сам оне старе изреке да свако има онакву власт какву заслужује.

* Планирате ли ускоро одлазак у Загреб?

- Сарадња с хрватским министром Миљенићем је коректна, аил ред је да он сада посети Београд, јер сам ја последњи пут боравио у Загребу. И верујем да ће доћи, када га позовем.

* Претпостављам да сте у СНС ушли због Александра Вучића? Како је изгледао тај ваш први сусрет с Вучићем?

- У СНС сам ушао као њен оснивач, дакле од првог дана сам ту. Мој први сусрет с Вучићем био је везан за анализирање тадашњег предлога Статута Војводине. Занимљиво је да је оно што смо колега Марко Дурић и ја изнели у правнополитичкој анализи, касније у добром делу Уставни суд прогласио неуставним. Вучић је желео да упозна људе који су то написали. И тако смо Марко Ђурлћ и ја дошли у прилику да с њим све више разговарамо, мада сам ја Вучића сретао и пре формирања СНС, углавном у кампањама у којима је био кандидат за градоначелника Београда.

* Један од најпознатијих хрватских новинара Дарко Худелист, који је, иначе, велики пријатељ премијера, открио је за Недељник да му је Вучић у поверењу говорио о томе кога види као свог наследника у странци, коме је једина замерка да превише зазире од јавности. Ми у Недељнику смо проценили да је мислио на вас. Да ли сте некада о томе разговарали с Вучићем? И имате ли амбиције да једног дана замените Вучића?

- Хвала вама, али мислим да сте прецењујете моје могућности. Моја дужност и одговомост је да дам свој максимум да се позитивне промене догоде у ресору правде. А ова тема није нешто о чему ја уопште размишљам. Данас је најнезгодније бити Александар Вучић. Зато што жели Србију да мења и доста тога унапреди, изложен је многим ударима који долазе са свих страна, и споља и изнутра. Поносан сам што сам члан његовог тима и док он буде сматрао да могу да помогнем бићу део тог тима. Дакле, није време да се размишља о Вучићевом наследнику, јер Србија још дуго, дуго неће имати таквог политичара и таквог државника.

* Да ли је ваш мото - правда је спора, али достижна?

- Правда је нужна.

* Најмлађи сте члан Владе. Какав је осећај када тако млад човек седне у инистарску фотељу. Колики је то баласт, обавеза?

- Нисам то посматрао, нити још посматрам, као обавезу већ као изузетно велику одговорност, велики изазов и велику част, јер је част радити за државу и њене грађане. Ако сте малопре заустили да ме питате шта сам изгубио због министарске функције - све то што сам изгубио у поређењу са одговорношћу и искуством коју обављање те функције носи је апсолутно занемарљиво.

* И да ли је заиста тачно да се возите градским превозом?

- Возим се градским превозом кад год стигнем. Прошлог викенда била је киша и хладно време и ишао сам градским превозом од стана до Славије. Неки ме препознају, неки не. И наравно плаћам БусПлус.

Извор: "Недељник"