Вести

ПОТПРЕДСЕДНИЦА СНЕЖАНА СЕДЛАР ОТВОРИЛА КОНФЕРЕНЦИЈУ МРЕЖЕ „ЖИВОТ БЕЗ НАСИЉА“

Једанаеста по реду конференција покрајинске Мреже институција „Живот без насиља” одржана је 16. децембра у Скупштини АП Војводине. Овогодишња конференција бавила се одговорношћу и обавезама надлежних институција у светлу Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици (Истанбулске конвенције), као и променама које доноси недавно усвојен Закон о спречавању насиља у породици.

Конференцију су поздравним говором отворили потпредседница Скупштине АП Војводине Снежана Седлар и покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран С. Павловић.

Поздрављајући скуп, потпредседница покрајинске Скупштине Снежана Седлар поздравила је заједничке напоре и заједничко деловање свих чинилаца у ланцу спречавања и борбе против породичног насиља и насиља над женама. Она је изразила задовољство што је и Скупштина АП Војводина значајан део тог ланца и што подржава напоре у решавању проблема насиља над женама, наглашавајући да су уз побољшане законске оквире, умрежавање и заједничка сарадња свих механизама, од кључног значаја за успех у борби против насиља. Надам се да ће оно што ћемо данас чути и видети овде са становишта струке, примера добре праксе, кроз едукацију и размену искустава и мишљења, свима нама донети вишеструке користи, као и да ћемо наредну годину дочекати далеко заштићенији и сигурнији него што је то било до сада. У то име и у име Скупштине АП Војводине и своје лично име, ја вам желим данас успешан рад и добре резултате“, казала је у свом обраћању потпредседница покрајинске Скупштине Снежана Седлар.

Присутне је поздравио и Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана – омбудсман. Учесницима су се током уводне пленарне сесије обратили и Слободан Јосимовић, заменик тужиоца у новосадском Вишем јавном тужилаштву и Тања Игњатовић из Аутономног женског центра. Прилику да активно учествују у раду Конференције учесници су имали у оквиру једног од четири панела посвећених специфичним темама. У панелу о насиљу у породици као безбедносном питању са учесницима су разговарале Гордана Стевановић, заменица Заштитника грађана Републике Србије и Маја Бјелош из Београдског центра за безбедносну политику. О специфичним ризицима жена из мањинских заједница са посебним освртом на ромску заједницу говорили су др Горан Башић, директор Института друштвених наука и посланица у Скупштини АП Војводине Јелена Јовановић. Уводничари панела о превенцији и третману сексуалног насиља били су Биљана Делић из Покрајинског секретаријата за здравство, др Никола Петковић из Окружног затвора у Новом Саду и проф. др Светлана Ивановић Ковачевић са Клинике за психијатрију Клиничког центра Војводине. Медијско извештавање о насиљу у породици и према женама било је тема о којој су са учесницима конференције разговарале др Зорица Мршевић, научна саветница у Институту друштвених наука и новинарка Душка Бајић, једна од ауторки серијала „Док није касно”, који се емитује на првом програму РТВ Војводине и бави се темом личног наоружања и насиља, укључујући и насиље у породици.

Конференција је ове године окупила око 120 представника судова и тужилаштава, полиције, центара за социјални рад, здравствених установа, јединица локалне самоуправе, националних савета националних мањина, као и локалне заштитнике грађана и представнике стручне и академске јавности. Након презентације закључака из четири тематска панела, др Вељко Делибашић, научни сарадник Универзитета у Београду говорио је о усклађивању кривичног законодавства са Истанбулском конвенцијом. Излагањем о синдрому Ђеновезе, односно о тзв. посматрачима насиља, професор Павловић, покрајински заштитник грађана, затворио је конференцију разматрајући питање одговорности свакога кога насиље дотиче, нарочито његових очевидаца и сведока, да предузму нешто како би се оно спречило.

Као и ранијих година, закључци са годишње конференције Мреже „Живот без насиља” биће упућени надлежним органима са циљем да се укаже на актуелна питања и проблеме у вези са поступањем у случајевима насиља у породици и родно условљеног насиља, односно на могућности унапређења формалноправног оквира и рада институција у циљу његове превенције и спречавања.