– Већина земаља Европске уније сматра да Србија може и да је заслужила да отвори поглавље 32. Али, одлука се доноси консензусом, и ја верујем да ће он бити постигнут – каже Јадранка Јоксимовић, одговарајући на питање „Политике” да ли је, у погледу захтева да се прво отвори поглавље 35 о Косову, Немачка заиста усамљена или можда има прећутну подршку још неке од земаља чланица.

Јоксимовићева додаје да у сваком случају, иако би било охрабрујуће, „није никаква драма ако не успемо да отворимо поглавље до краја године”.

* Управо сте се вратили из Париза. Претходно сте, и то у веома кратком року, били и у Берлину, Бечу и Риму. Можете ли на основу тих сусрета да кажете колике су шансе да Србија већ следећег месеца отвори неко од поглавља?

Ми смо много урадили на нашем европском путу и у процесу спровођења свеобухватних реформи које имају за циљ да унапреде живот грађана Србије. За Србију је важно да спољнополитичка активност буде интензивна и да Србија гради своје позиције у Европи и свету. За све поменуте земље неспоран је европски пут Србије.

Иако су преговори о приступању технички процес, они се никада не могу изместити из политичког оквира, што је некада отежавајућа, а некада олакшавајућа околност у процесу приступања. Верујем да имамо пријатеље у ЕУ који се залажу за даљи процес проширења. Наравно, скепсе увек постоје, али оне потичу и од унутрашњих проблема са којима се суочавају многе државе чланице, као што су економски проблеми, мигранти, што доводи до тога да јавно мњење држава чланица није склоно проширењу. С друге стране, ту су и негативна искуства из претходног таласа прикључења. Државе које нису у потпуности биле спремне да постану чланице то су постале. Тако да све то јесте отежавајућа околност, али на нама је да наставимо са реформама пре свега због наших грађана, а успех ће доћи.

* Ако сагласност за отварање првог поглавља сада изостане, колике су онда шансе да се консензус постигне у почетку 2015?

Не јуримо за роковима, већ смо усредсређени на квалитетно спровођење реформског процеса, пре свега због наших грађана и волели бисмо да то буде препознато од свих земаља чланица ЕУ. Иако се сада тренутно чини да смо на неки начин успорени у процесу европских интеграција, јер није отворено преговарачко поглавље, очекујем да наставак европских интеграција буде један позитиван процес у коме ћемо добити онолико колико заслужујемо. Ми не желимо да молимо за оно што мислимо да смо заслужили, нити је процес приступања процес казни и награда, али просто очекујете да, ако сте испунили неке услове из тог процеса, то буде адекватно вредновано.

Својим радом и резултатима послали смо јасну поруку да смо спремни за отварање поглавља. Радили смо доста, на свим пољима, и на поглављу 32, и на имплементацији Бриселског споразума, и на поглављима 23 и 24. Послали смо јасну поруку да смо спремни за отварање поглавља, а сада је на ЕУ да отварањем поглавља пошаље јасан сигнал подршке Србији.

Много смо урадили у спровођењу Бриселског споразума, који је обавезујући и за Београд, али и за Приштину, и то не сме да се заборави. Та имплементација би заправо требало да се прати кроз поглавље 35.

* Можете ли детаљније да објасните разлике у ставовима земаља у ЕУ у којима сте били, то јест које поглавље, према мишљењу Француске, Немачке, Аустрије и Италије, треба прво да буде отворено?

У процесу преговора, поред Брисела, који је централно место збивања, од велике су важности стални и интензивни сусрети са земљама чланицама. Важно је презентовати аргументацију Србије на њеном ЕУ путу, али и представити политичке и економске околности у нашој земљи и кораке које предузимамо у реформском процесу. Поготово у овом тренутку када постајемо они који нуде решења, који предлажу, који не чекају да се ствари дешавају, а ми само да реагујемо, као што је то била пракса у претходним годинама. Заиста могу да кажем да све поруке које сам чула у свим овим земљама говоре да је европски пут Србије неспоран. Зато очекујемо да се то мишљење и конкретизује у најскорије време.

* После ваших разговора са Арлемом Дезиром, француски секретар је изјавио да се његова земља залаже за што скорије доношење одлуке о отварању најмање једног преговарачког поглавља, „на пример”, поглавље 32. Како исправно да тумачимо то „на пример”?

Јасно је да у Француској имамо искреног и објективног партнера на путу европских интеграција, који се залаже за вредновање резултата кроз оцену испуњавања политичких и економских критеријума и труда да се на видљив и ефикасан начин унапреди друштво, што и јесу принципи на којима је основана ЕУ. Дезир је такође истакао да је успешно прикључење Србије ЕУ приоритетни циљ Француске и да ће његова држава пратити Србију кроз све етапе приступног процеса. То је баш добра вест. Препознају се напори и напредак Србије.

* Може ли, према вашем мишљењу, Француска да убеди Немачку да у скорашње време омекша свој став у вези са следећим кораком евроинтеграција Србије?

Кључ успеха у свим односима јесте договор и правилно вредновање резултата. Француска и Немачка су земље партнери и мотори ЕУ и наравно да је важно њихово мишљење. Не мислим да Немачка кочи Србију, она само има другачији приступ процесу преговора. Надам се да ће се наћи добро решење за нас.

* Искључујете ли могућност да се још нека земља, поред Немачке, у последњем тренутку појави са својим захтевима за отварање првих поглавља?

Процес преговора је динамичан и често осетљив на шири политички контекст. Ипак, уверена сам да је препознат видљив напредак наше земље и да ћемо бити вредновани према сопственим резултатима.

Резолуција не доприноси бољој атмосфери у региону

„Мислим да је било непотребно да се на тај начин ЕП изјашњава о нечему за шта нису одговорни влада и грађани Србије. Не мислим да је то од великог формалног значаја, али не доприноси бољој атмосфери у региону. Србија је максимално усредсређена на спровођење реформи и заиста се активно залаже за стабилност и напредак региона, за разлику од оних који желе да буду заробљени у прошлости, чиме не доприносе стабилности региона”, каже Јадранка Јоксимовић упитана у којој мери ће се резолуција ЕП о Шешељу одразити на углед Србије у европским институцијама.

Извор: Политика / Биљана Чпајак