- Имала сам прилике и да присуствујем радној вечери, коју је приредио министар финансија, Џорџ Озборн, за бизнис заједницу, и врло је корисно чути како је, у последње четири године, у приватном сектору отворено око два милиона нових радних места. То морамо да учимо
- Влада је поставила циљ да Србија до краја 2018. усклади своје законодавство са европским и да до 2020. будемо спремни за чланство. Желимо да будемо функционални члан ЕУ, а приоритети су економске реформе, борба против корупције и организованог криминала, реформа правосуђа, која ће значити ефикаснију и бржу доступност правде, стварање амбијента за нове стране инвестиције...

Јадранка Јоскимовић, министар без портфеља задужен за евроинтегреције, у претходном периоду имала је читав низ сусрета и важних разговора широм Европе. Недавно се вратила из званичне посете Аустрији, где је разговарала са шефом аустријске дипломатије и учествовала у трибини посвећеној предностима ЕУ. На питање како Аустрија конкретно може да нам помогне на путу ка ЕУ и које су главне предности чланства у Унији, министарка Јоксимовић за „СНС Информатор“ овако одговара:

... Аустрија је један од најпоузданијих заговорника проширења ЕУ, посебно на земље западног Балкана. Добар је и поуздан партнер Србије, који снажно подржава наш пут у ЕУ и отварање поглавља до краја године. Наравно да ми радимо све што је до нас, али никако не можемо да занемаримо подршку коју имамо од наших партнера у Европи, а Аустрија је један од најзначајнијих партнера Србије на њеном европском путу. Посета представља наставак изванредне сарадње коју имамо са том државом. Министар спољних послова, Себастијан Курц, изузетно је посвећен интеграцији земаља Западног Балкана. Сусрела сам се и са другим председником аустријског парламента, господином Копфом. На свим нивоима имамо добру сарадњу са Аустријом. Истакла бих и да сам се, у својству интернационалног секретара СНС, срела и са генералним секретаром Аустријске народне партије, и посетила њихову страначку политичку академију. Важна нам је њихова подршка за аплицирање за чланство у ЕПП групацији.

У јавности се чују оцене да Србија до 2020. године може да буде спремна за приступање ЕУ. На којим пољима мора највише да се ради?
... Овај термин није у супротности са нашим плановима, с обзиром на то да смо као приоритете Владе поставили да Србија до краја 2018. године усклади своје законодавство са европским и да до 2020. године будемо спремни за чланство. Циљ нам је да урадимо све што је добро за наше друштво. Желимо да будемо функционални члан ЕУ. Економске реформе, борба против корупције и организованог криминала, реформа правосуђа, која ће значити ефикаснију и бржу доступност правде, стварање амбијента за нове стране инвестиције – неки су од приоритета.

Да ли очекујете да до краја године буде отворено Поглавље 32, које се тиче финансијске контроле јавних средства? Како се то ради и шта то конкретно значи за државу?
... Србија жели да почне преговоре поглављима која су нам значајна за реформе које спроводимо у земљи. Реално је да Србија до краја године отвори поглавље 32, које се односи на финансијску контролу буџетских средстава. За нас је ово поглавље веома важно јер желимо контролу у трошењу средстава, како грађана Србије, тако и средстава која добијамо од ЕУ. Изнад свега желимо да остваримо највиши могући степен буџетске дисциплине јер се ради о новцу свих нас, грађана Србије, такође контрола трошења буџетских средстава je саставни део борбе против корупције, па се добро наслања на Поглавље 23. Преговарачка позиција за 32 је завршена и сматрам да смо понудили добру аргументацију за што раније отварање овог поглавља. Да ли ће се то дестити, то зависи од одлуке свих држава чланица. Да појасним – поступак сазивања Међувладине конференције, на којој се отвара одређено поглавље, захтева једногласну одлуку свих 28 држава чланица. Верујем да ће ЕУ и њене државе чланице препознати напоре које је Србија уложила у процес европских интеграција и спровођење свеобухватних реформи. Када је у питању чланство, реално је да се ЕУ окреће економским критеријумима, извлачећи поуке из прошлости.

Имали сте прилике да се сретнете са Дејвидом Лидингтоном, министром за ЕУ Велике Британије, као и да присуствујете пријемима које су приредили министар финансија Џорџ Озборн и министар спољних послова Филип Хамонд, као и са британским привредницима. Како званични Лондон оцењује реформске мере које се спроводе у Србији и да ли су представници британског капитала заинтересовани за улагање у нашу земљу?
... Одлучност премијера и Владе да се спроведу реформе, које нису популарне, али које ће свакако у средњем року побољшати живот грађана, оцењене су позитивно. Министар Лидингтон је у разговору посебно нагласио значај мера фискалне консолидације и буџетске дисциплине, с обзиром да се и у Великој Британији тренутно припремају озбиљне економске мере. Те мере су уједно и представљене, на годишњој конвенцији владајуће Конзервативне странке. Имала сам прилике и да присуствујем радној вечери, коју је приредио министар финансија, Џорџ Озборн, за бизнис заједницу, и врло је корисно чути како је у последње четири године у приватном сектору отворено око два милиона нових радних места. То морамо да учимо. Све пословне људе занима какав је правни амбијент за њихов капитал, и које то стимулативне мере можемо да понудимо. Зато је статус кандидата важан, јер даје један виши ниво сигурности за заинтересоване инвеститоре.

Колико Ваше ангажовање доприноси стварању боље слике Србије у свету и привлачењу страних инвестција?
... За Србију је важно да спољнополитичка активност буде интензивна и да Србија гради своје позиције у Европи и свету. Важно је презентовати аргументацију Србије на њеном ЕУ путу, али и представити политичке и економске околности у нашој земљи и кораке које предузимамо у реформском процесу. Поготово, у овом тренутку, када постајемо они који нуде решења, који предлажу, који не чекају да се ствари дешавају, а ми само да реагујемо. Процес приступања Србије ЕУ, има веома важан утицај на цео реформски процес у земљи и његово спровођење одразиће се и на побољшање амбијента за пословање и инвестирање. Приступни преговори, са једне стране, осигуравају структурне капацитете Србије на пољу економског раста, а са друге стране стабилност инвестиција. Приближавање стандардима ЕУ, пре свега, обезбеђује економску транспарентност, на коју се данас, када је економија у питању, гледа као на кључни критеријум где уложити своје инвестиције. Економске мере Владе, које ће бити спроведене, дају, такође, и конкурентну страну спрској економији, када је у питању регион Западног Балкана.

Немачка подржава реформе у Србији
Министарка Јадранка Јоксимовић, средином октобра, боравила је у званичној посети Берлину, током које је, разговарајући са представницима извршне и законодавне власти, добила потврду да је за Немачку неспоран европски пут Србије, и да подржава наш реформски процес.
„Разговори у Берлину били су и изнад мојих очекивања. Оно што је за нас најважније, изнета је одлучност Немачке да настави са својом подршком и интересом за Западни Балкан, и посебно за Србију. Немачка подржава кључне реформе у нашем друштву, које би требало да помогну, пре свега, нашим грађанима да живе боље. Разговори су били добри, и сигурна сам да је за Немачку неспоран европски пут Србије“, истакла је министарка.
Она се, током посете, састала са новим известиоцем Европског парламента за Србију, Дејвидом Мекалистером, државним миснистром за ЕУ у Министартсву спољних послова Немачке, Михаелом Ротом, замеником шефа Посланичке групе владајуће СДУ/ЦСУ задуженог за спољну политику, одбрану и безбедност, Андреасом Шокенхофом. Јоксимовић је, такође, имала и састанак у Уреду немачке канцеларке Ангеле Меркел. Министарка Јоксимовић је, такође, предводила делегацију Владе, у којој су били директор канцеларије за КиМ, Марко Ђурић, и шеф преговарачког тима Србије, Тања Мишчевић, која је у Бундестагу разговарала са члановима Парламентарне групе „Немачка-југоисточна Европа“, Одбора за ЕУ, као члановима групе за Западни Балкан ЦДУ/ЦСУ.

Извор: СНС Информатор