Желимо промоцију дијалога с ЕУ, а не конфронтације. Показало се у блиској прошлости да бескомпромисни ставови и сукоби не дају сјајне резултате. Србија је на јасном европском путу, не бежимо од отворених питања и тешких тема, поручује министарка задужена за европске интеграције. Јадранка Јоксимовић за Недељник анализира да ли ће и колико посета руског председника нанети европску штету Србији, зашто је очекивала снажнију реакцију Брисела након инцидента на фудбалској утакмици с Албанијом, те због чега је немачки модел најбољи за нас

Важно је колико смо ми урадили да започнемо реформе које ће у средњем року суштински унапредити живот људи, а не колико смо формално ближи ЕУ, каже у интервјуу за Недељник Јадранка Јоксимовић, министарка без портфеља, задужена за европске интеграције, коментаришући колико је Србија данас ближа Европској унији него пре шест месеци када је она преузела ресор евроинтеграција.

„Воља и спремност најширих друштвених група да се мењамо и стварамо нове боље оквире живота, најважнија је. Идемо на систематичан и озбиљан начин у сусрет томе да будемо функционалан члан Европске уније и достигнемо те стандарде који су важни за свакодневни живот грађана. Мислим да смо за ових шест месеци као Влада, уз помоћ подршке грађана, започели важне ствари. Сада је пред свима нама, и Владом али и грађанима, да нове стандарде почнемо да примењујемо, да постепено почнемо да мењамо моделе понашања, како на институционалном, тако и на личном плану. Иако је то наравно нераскидиво повезано“, оцењује Јоксимовић.

* Последња дешавања у Србији - долазак Владимира Путина или инцидент на фудбалској утакмици с Албанијом - као и реакције појединих европских званичника, отворили су расправу о томе да ли смо у сукобу с ЕУ. Како вама све то изгледа?

- Наш европски пут је недвосмислен и јасан. Међународне околности нису датост, оне се мењају, и некада су за нас као малу земљу кандидата за ЕУ повољне, некада нису. Радимо колико можемо, реализујемо оно што смо обећали, али немамо право да игноришемо потребе грађана, пре свега економске. Нама је доста конфликата, и наша политика је усмерена на просперитет наше државе и грађана. Најбоља политика је поштење и држање речи, и ми се тако и понашамо. Извесно је да то препознају и партнери из ЕУ.

* А како тумачите када премијер Александар Вучић саопшти да је упозоравао представнике ЕУ у Београду да се припремају провокације албанске стране, али нико не реагује? Какав то утисак оставља?

- Мене је забринула једна друга димензија целог догађаја, и када оцењујем, трудим се да се држим чињеница. Знате, на застави „Велике Албаније“ укључени су делови територије неколико држава у региону - Србије, Македоније, Црне Горе и Грчке. Дакле, и једне чланице ЕУ. То је озбиљна порука подривања регионалне стабилности. Сматрам да је реакција ЕУ требало снажније да иде у том правцу.

* Колико је долазак Путина заиста угрозио европски пут Србије? Може ли политика „И ЕУ и Русија“? И хоће ли Брисел брзо заборавити на ту посету руског председника или ће нам из ЕУ ускоро стићи још јачи захтеви, можда и ултиматум, да уведемо санкције Русији уколико желимо да наставимо евроинтеграције? Или нас можда, после јасних порука премијера Вучића да ова Влада неће санкционисати Москву, сачека нека друга казна ЕУ?

- Србија је на јасном и недвосмисленом европском путу, што је потврдио и премијер током сусрета са председником Руске Федерације. Врло добро знамо шта су наше обавезе на путу европских интеграција и постепено ћемо их испуњавати да бисмо потпуно спремни ушли у ЕУ. Истовремено, знамо и шта су обавезе које смо дали грађанима, да ћемо на најбољи начин промовисати наше интересе и реформисати друштво. Што се тиче посете, нисам сигурна да би иједна држава ЕУ баш олако ускратила могућност посете председника Руске Федерације. Из разноразних разлога, а економских пре свега. Он је пре неколико месеци био у Аустрији, а одмах после параде отишао је у Рим. То је реалност међународних односа. Ми желимо промоцију дијалога, а не конфронтације. Показало се у блиској прошлости да бескомпромисни ставови и сукоби не дају сјајне резултате.

* Како сте разумели пријатељске тонове председника Томислава Николића према Русији, које су неки аналитичари окарактерисали као трн у око ЕУ? Јесу ли вас дотакле поруке окупљених грађана на војној паради, који су, када се појавио Путин, узвикивали: „Србија - Русија, не треба нам Унија“? Или када Никита Михалков у интервјуу Недељнику оцени да је ЕУ топли старачки дом, уз питање „Шта ћете тамо“?

- Влада Србије креира и води спољну политику Србије, и ми смо на јасном путу евроинтеграција. Грађани имају право да буду за или против, то је основно људско и грађанско право, И без обзира на ставове, имају право слободе изражавања. Није ваљда то више тема у Србији, ма о коме се радило. Наши људи највише су емотивно склони Русији, али када их питате где би живели, то је нека од земаља ЕУ или Швајцарска. За политичаре је обавезујућа већинска подршка грађана, коју су Српска напредна странка и премијер Вучић добили на изборима, залажући се за наставак ЕУ пута.

* Били сте у Берлину прошле недеље. Да ли сте можда приметили неку промену односа домаћина према вама лично или Србији? Да ли вам је неко приговорио због Путина?

- Разговори у Берлину били су и изнад мојих очекивања. Оно што је за нас најважније, изнета је одлучност Немачке да настави са својом подршком и интересом за Западни Балкан и посебно за Србију. Немачка подржава кључне реформе у нашем друштву које би требало да помогну, пре свега, нашим грађанима да живе боље. Ја иначе у комуникацији не бежим од отворених питања и тешких тема. Били су добри разговори и сигурна сам да је за Немачку неспоран европски пут Србије.

* Део јавности сматра да је Немачка имала важну улогу у формирању прошле Владе, која је практично била изворна за актуелну. Чак поједини функционери ДС наводе да је Ангела Меркел значајно допринела доласку СНС на власт. Да ли су онда истините спекулације да премијер Вучић и ова Влада највише слушају сигнале из Немачке? И да ли је Берлин преузео од Брисела водећу улогу у евроинтеграцијама Западног Балкана, укључујући и Србију?

- Владу су изабрали грађани дајући свој глас на изборима политици коју заступа СНС. Можда делу опозиције није драго што је ова Влада успоставила и то што активно промовише нови и бољи концепт немачко-српских односа. Најзначајнији, политички, економски и културни именитељ савремених односа Србије и Немачке јесте ЕУ. Немачка је показала да је заинтересована за европску будућност региона, а Србија жели да буде промотер регионалне стабилности и сарадње што смо уосталом до сада и показали. Наш посао је да допринесемо да овај заједнички именитељ учинимо и заједничком тачком сусрета Србије и Немачке, и да квалитетне економске, политичке и културне односе заокружимо институционалним. Србија је као и већина држава у региону, мала земља, слабе економске моћи. Немачка је, пак, велика и снажна европска држава и економија. Концепт наше Владе и наше државе јесте да, уз све ризике, почнемо да опонашамо привредни и радно-етички концепт велике немачке економије. Нема гаранција за успех, али свакако да високо постављена лествица циљева мора да донесе макар неки квалитативни помак.

* Колико ви и шеф дипломатије водите коегзистентну политику? Када је Ивица Дачић поменуо могућност поделе Косова, затражили сте од њега да се придржава политике Владе Србије, а не да износи страначке ставове. Да ли сте с Дачићем разговарали зашто поново помиње поделу? Да ли је такав његов став требало да послужи само за унутрашње и страначке потребе или је то пре био неки лакмус папир за будуће спољнополитичке потезе Србије?

- Политика Владе Србије је јасна и пошто углавном гледам „своја посла“, а део тога јесте и наш став о наставку дијалога Београда и Приштине, сматрам да је била моја обавеза да реагујем. Свако од нас има и неке своје личне ставове, о бројним питањима, и није обавеза да се слажемо око свега. Али око важних државних питања, обавеза је свих министара да спроводе договорену политику. То је цела прича, нема политичког подтекста.

* Кад смо већ код Дачића, он је за Недељник изјавио да осим радија Москве, слуша и Радио Лондон. Који радио ви највише слушате?

- Никада нисам посебно волела да слушам радио.

* А где је ту Вашингтон у спољној политици Србије између Берлина, Брисела и Москве? И како коментаришете све учесталије позиве америчког потпредседника Џозефа Бајдена српском премијеру?

- Ставови и политика САД често се и снажно рефлектују и на међународне односе, и то увек треба имати на уму. Директни контакти су незаменљиви и видим јасан симболички значај ове комуникације Вучића и Бајдена. То за нас не може да буде лоше, напротив. За Србију је важно да спољнополитичка активност буде интензивна и да Србија гради своје позиције у Европи и свету. Поготово што сада коначно постајемо активни у промоцији наших интереса, а не, као што је дуго била пракса, да сачекамо да нас околности прегазе, а ми само да одреагујемо.

* У којој мери су тачне опаске дела јавности који сматра да је Влада Србије у клинчу с шефом ЕК у Београду Мајклом Давенпортом, пре свега због слободе медија? Стиче се понекад утисак да је Давенпорт највећи опозиционар у Србији. Како ви на то гледате?

- Веома често сам у контакту са амбасадором Давенпортом, размењујемо мишљења, имамо заједничке активности. Нормално је да он као шеф мисије може да одржава контакт и са представницима цивилног друштва, НВО, опозицијом. Критике које они упућују на рачун Владе треба саслушати, исправити све што се може. Не морамо око свега да се слажемо, да бисмо били искрени партнери на путу ЕУ.

* Зна ли се дефинитивно која поглавља ће у преговорима Србије и ЕУ бити отворена до краја године? И где највише шкрипи на везама између Србије и ЕУ?

- Србија жели да почне преговоре поглављима која су нам значајна за реформе које спроводимо у земљи. Лобирамо да Србија до краја године отвори поглавље 32, које се односи на финансијску контролу буџетских средстава. За нас је ово поглавље веома важно јер желимо контролу у трошењу средстава како грађана Србије, тако и средстава која добијамо од ЕУ...

* Шта мислите хоће ли ова Влада на крају мандата бити оцењена као „европска“ или „русофилска“?

- Чудно вам је питање. Ако су европске интеграције стратешки циљ Србије, а јесу, и тако и пише, онда је одговор ваљда јасан.

* Ближи се шест месеци од вашег доласка на министарску позицију. Очекујете ли прелазну оцену од премијера Вучића?

- Радим пуно и одговорно, јер желим напредак своје земље. Не бежим од оцењивања, ни од премијера, ни од грађана. Ето, шта ви мислите, јел’ заслужујем прелазну оцену?

Извор: Недељник / Ненад Чалуковић